Ову представу називају савременом црном комедијом. Премијера је била 1997. године и говорило се да је одраз тренутне политичке сцене у Србији. Иако само три глумца носе ову представу она је веома жива, задржава пажњу, занимљива је и изазива осмех на лицима у публици, иако има тужну реалност за позадину.

         Мишел је првак позоришта који има везу са 26 година млађом глумицом и својом бившом студенткињом Славицом, која из одређених разлога не добија веће улоге у позоришту. Млади успешни бизнисмен Петар жели да кроз часове које ће му држати Мишел, исправи своју говорну ману и припреми се за лик који ће играти у свакодневном животу.

         Да ли је он само успешни и млади бизнисмен? И да ли је Мишел заиста све своје улоге добио на основу свог талента? Да ли ће и Славица добити своју животну улогу захваљујући само свом таленту? Ова и друга питања се преплићу кроз представу и на крају долазимо до одговора. Одговори на ова питања су на жалост реалност са којом се срећемо у свакодневном животу, па нас ова представа свакако нагони на размишљање и покреће бујицу питања која немају одговор. Навике и свест људи се не мењају тако лако. Дуго ће бити потребно да ова комедија одбаци епитет црна. А до тада, остаје нам да се у позоришту смејемо и у дубини душе плачемо.

         Аутор ове представе је Горан Марковић - редитељ и драмски писац, рођен 1946. у Београду. После заврешених студијa филмске режије у Прагу 1970. ради најпре документарне филмове на телевизији, а 1976. снима свој први играни филм Специјално васпитање. Режирао је одређен број позоришних комада и написао више књига. Ради као професор филмске режије на ФДУ у Београду.