bilma

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ

       Б. Вонгар (Сретен Божић) рођен је 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца. Похађао је млинарску школу у Аранђеловцу и Новом Саду. Средином педесетих постаје члан клуба "Ђуро Салај" у Београду, који је тада окупљао виђене писце-раднике. Објављује стихове у Младом раднику, Нашем веснику и другим гласилима. Краће време ради као новинар у локалним листовима у Ужицу и Јагодини. Године 1958. одлази у Париз, где упознаје Жан-Пола Сартра и Симон де Бовоар, с којима ће касније књижевно сарађивати. Године 1960. сели се у Аустралију, где се сусреће са животом и културом Абориџина, аутохтоних становника овог континента, о којима ће објавити десетак, на енглеском језику написаних, прозних, поетских и антрополошких дела - под књижевним именом Б. Вонгар.
       Објављена дела: Абориџински митови - у коауторством са Аланом Маршалом (1972); збирке прича: Грешници - приче из Вијетнама (1972); Пут у Бралгу (1978); Бабару (1982), Марнгит (1992); Последњи чопор дингоса (1993); збирка песама Билма (1984; романи: Пратиоци (1975); Материца (1983); Каран (1985); Габо Ђара (1987); Раки (1994); аутобиографска проза Дингова јазбина (1999); драме: Гулвири и бого (1964); Камен у мом џепу (1973); Село Баланг (1973).
       Већина књига Б. Вонгара преведена је на немачки, француски, шпански, руски, јапански, холандски и кинески језик. На српски језик преведене су књиге Пут у Бралгу и Бабару (Народна књига, 1983), Цвет у пустињи (Просвета, Ниш, 2004), Последњи чопор дингоса (Матица исељеника Србије, Београд, 2005) и Билма (Центар за културу и образовање општине Аранђеловац, 2005).
       Б. Вогнар добио је већи број награда и признања за свој књижевни рад. Између осталих и Међународну награду америчког ПЕН-а (1986), престижну Емеритус награду за изванредан допринос аустралијској књижевности (1997), као и награду "Растко Петровић" Матице исељеника Србије (2005).
       Дела Б. Вонгара изучавају се на аустралијским и српским универзитетима. Вонгарова проза и поезија заступљена је и у више антологија објављених код нас: В. Михаиловић: Приче из туђине (2000), н. Обрадовић: Трако црна, тако плав - савремена аустралијска прича (2002), Д. Стојковић: Небо језика (2002) и Д. Стојковић: Лирски Бруј Шумадије (2004).
       Б. Вонгар је од 1990. године почасни члан Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Мелбурну, Аустралија.

Б. ВОНГАР - ПЕСНИК ПОСЛЕДЊЕГ
ЧОПОРА ДИНГОСА

       Билма је песничко дешифровање Вонгарове прозе. Романи и приповетке у стиховима. Иста лица, исте карактеристике "удеса еманципације", истоветна митска потка, једнак начин коришћења једног и другог (енглеског и абориџинског) језика. Чак су и поједине легенде и догађаји идентични. Ритам песама у Билми преузет је, међутим, директно из традиционалних обредних стихова домородаца, аустралијских прастановника.
       Драматична, болно запитана, горка, опора, алегорична али и сасвим директна, с кристалним звуком јаука, и само понекад иронична, Вогнерова поезија емитује последње јавке, упозорења и грчевита супростављања пред суновратном историјом једне аутохтоне, толико душевне и племените цивилиѕације црног аустралијског човека и његовог свеколиког предачког и природног окружења - од часа кад је, не тако далеке 1788. године, на Пети континент ступио бели човек. У својој бескомпромисној осуди погрома, пљачки и асимилације, коју бели освајач спроводи над домороцима, Вонгар следи ништа мање него једног Чарлса Дарвина, који је написао и ово: "Где год да је бели човек крочио, смрт је пратила Абориџине".
       Укупно књижевно дело Б. Вонгара, Настало је у тензији једног правдољубивог очаја и ината, али и осведоченог талента - у оквиру кога песничка збирка Билма претставља сажети регистар душа једног света на самом рубу свог трајања, она уверљиво слика вечити митски двобој мајушног Давида с џиновским, разгоропађеним Голијатом. Удес једног и другог, ловца и ловине, ово дело прати и одмерава с доследним осећањем узвишености поимања самога живота и човекове слободе. Најзад, ваља подвући да је б. Вонгару, као мало ком нашем писцу у расејању, пошло за руком да истраје и да се потврди као уистину нееовдашњи, али и "свагдашњи", да међе властитог завичаја помери у простору и времену толико далеко а истовремено и тако људски саосећајно.

У Београду, јула 2005.

Момо Димић

Б. Вонгар
БИЛМА

Издавач
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ
ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ

За издавача
Татјана Бајц

Рецензија
Иван Златковић

Лектор
Грозда Пејчић

Ликовна опрема
Кент Д. Кинг

Слог и прелом
Радован Д. Арсенијевић

Штампа
ВИКТОР Аранђеловац

Тираж 600

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ Б. Вонгар (Сретен Божић) рођен је 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца. Похађао је млинарску школу у Аранђеловцу и Новом Саду. Средином педесетих постаје члан клуба "Ђуро Салај" у Београду, који је тада окупљао виђене писце-раднике. Објављује стихове у Младом раднику, Нашем веснику и другим гласилима. Краће време ради као новинар у локалним листовима у Ужицу и Јагодини. Године 1958. одлази у Париз, где упознаје Жан-Пола Сартра и Симон де Бовоар, с којима ће касније књижевно сарађивати. Године 1960. сели се у Аустралију, где се сусреће са животом и културом Абориџина, аутохтоних становника овог континента, о којима ће објавити десетак, на енглеском језику написаних, прозних, поетских и антрополошких дела - под књижевним именом Б. Вонгар. Објављена дела: Абориџински митови - у коауторством са Аланом Маршалом (1972); збирке прича: Грешници - приче из Вијетнама (1972); Пут у Бралгу (1978); Бабару (1982), Марнгит (1992); Последњи чопор дингоса (1993); збирка песама Билма (1984; романи: Пратиоци (1975); Материца (1983); Каран (1985); Габо Ђара (1987); Раки (1994); аутобиографска проза Дингова јазбина (1999); драме: Гулвири и бого (1964); Камен у мом џепу (1973); Село Баланг (1973). Већина књига Б. Вонгара преведена је на немачки, француски, шпански, руски, јапански, холандски и кинески језик. На српски језик преведене су књиге Пут у Бралгу и Бабару (Народна књига, 1983), Цвет у пустињи (Просвета, Ниш, 2004), Последњи чопор дингоса (Матица исељеника Србије, Београд, 2005) и Билма (Центар за културу и образовање општине Аранђеловац, 2005). Б. Вогнар добио је већи број награда и признања за свој књижевни рад. Између осталих и Међународну награду америчког ПЕН-а (1986), престижну Емеритус награду за изванредан допринос аустралијској књижевности (1997), као и награду "Растко Петровић" Матице исељеника Србије (2005). Дела Б. Вонгара изучавају се на аустралијским и српским универзитетима. Вонгарова проза и поезија заступљена је и у више антологија објављених код нас: В. Михаиловић: Приче из туђине (2000), н. Обрадовић: Трако црна, тако плав - савремена аустралијска прича (2002), Д. Стојковић: Небо језика (2002) и Д. Стојковић: Лирски Бруј Шумадије (2004). Б. Вонгар је од 1990. године почасни члан Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Мелбурну, Аустралија.

Б. ВОНГАР - ПЕСНИК ПОСЛЕДЊЕГ ЧОПОРА ДИНГОСА Билма је песничко дешифровање Вонгарове прозе. Романи и приповетке у стиховима. Иста лица, исте карактеристике "удеса еманципације", истоветна митска потка, једнак начин коришћења једног и другог (енглеског и абориџинског) језика. Чак су и поједине легенде и догађаји идентични. Ритам песама у Билми преузет је, међутим, директно из традиционалних обредних стихова домородаца, аустралијских прастановника. Драматична, болно запитана, горка, опора, алегорична али и сасвим директна, с кристалним звуком јаука, и само понекад иронична, Вогнерова поезија емитује последње јавке, упозорења и грчевита супростављања пред суновратном историјом једне аутохтоне, толико душевне и племените цивилиѕације црног аустралијског човека и његовог свеколиког предачког и природног окружења - од часа кад је, не тако далеке 1788. године, на Пети континент ступио бели човек. У својој бескомпромисној осуди погрома, пљачки и асимилације, коју бели освајач спроводи над домороцима, Вонгар следи ништа мање него једног Чарлса Дарвина, који је написао и ово: "Где год да је бели човек крочио, смрт је пратила Абориџине". Укупно књижевно дело Б. Вонгара, Настало је у тензији једног правдољубивог очаја и ината, али и осведоченог талента - у оквиру кога песничка збирка Билма претставља сажети регистар душа једног света на самом рубу свог трајања, она уверљиво слика вечити митски двобој мајушног Давида с џиновским, разгоропађеним Голијатом. Удес једног и другог, ловца и ловине, ово дело прати и одмерава с доследним осећањем узвишености поимања самога живота и човекове слободе. Најзад, ваља подвући да је б. Вонгару, као мало ком нашем писцу у расејању, пошло за руком да истраје и да се потврди као уистину нееовдашњи, али и "свагдашњи", да међе властитог завичаја помери у простору и времену толико далеко а истовремено и тако људски саосећајно. У Београду, јула 2005. Момо Димић

Б. Вонгар БИЛМА Издавач ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ ОПШТИНЕ АРАНЂЕЛОВАЦ За издавача Татјана Бајц Рецензија Иван Златковић Лектор Грозда Пејчић Ликовна опрема Кент Д. Кинг Слог и прелом Радован Д. Арсенијевић Штампа ВИКТОР Аранђеловац Тираж 600